Indeks na rate

Malo je studenata čije porodice odjednom mogu da plate godišnju školarinu na fakultetima, ali je malo i onih koji se odlučuju da taj izdatak podmire podizanjem kredita. Zato je sve manje banaka sa ovom ponudom. Akademci školarine, uglavnom, izmiruju u ratama, a tu pogodnost nude svi fakulteti.
Prosečna školarina na fakultetima Univerziteta u Beogradu iznosi oko 80.000 dinara. Najskuplje su studije arhitekture, gde za godinu treba izdvojiti 240.000 dinara, dok je najjeftinije školovanje na Tehničkom fakultetu u Boru - 30.000 dinara. Školarina na privatnim visokoškolskim ustanovama kreće se od 1.500 do čak 5.000 evra za jednu godinu.
U Komercijalnoj banci, jednoj od retkih koje još nude kredite za školarine, objašnjavaju da se građani za tu uslugu najviše interesuju u septembru i oktobru, odnosno uoči upisa.
- Krediti se odobravaju klijentima banke, ali i drugim građanima - kaže Jugoslava Smiljković, iz Odeljenja za javnost ove banke.
- U ponudi su krediti sa deviznom klauzulom ili bez nje, sa rokom otplate do 60 meseci, a maksimalni iznos je milion dinara.
Kamatna stopa za kredite sa deviznom klauzulom iznosi 15,95 odsto godišnje za klijente banke, odnosno 19,95 odsto za one koji nisu. Učešće je minimum 30 odsto. Za kredit bez devizne klauzule kamata je 21 odsto za klijente banke, a za ostale 27 odsto na godišnjem nivou.
- Naši studenti ne uzimaju kredite za školovanje, jer postoji mogućnost plaćanja u 12 rata - kaže prof. dr Milovan Stanišić, rektor Univerziteta Singidunum. - Prosečna školarina je 1.500 evra. Ako student otplaćuje u ratama, ona iznosi 1.800 evra. Bankama i ne odgovara da daju ovakve kredite, jer nisu obezbeđene, pošto studenti nisu zaposleni.
Pozajmica
U Americi država nudi subvencionisane kredite za školovanje, koje studenti vraćaju posle završetka fakulteta, kada se zaposle. Ukoliko se dogodi da student ne izmiri svoje obaveze, za njega garantuje država.

(Preuzeto sa sajta Večernjih novosti od 13. 08. 2009.)